Lamartine ("La lyre d'Apollon, cet oracle des Dieux…")

La lyre d’Apollon, cet oracle des Dieux,

N’est plus entre ses mains que la harpe d’Eole,

Et sa pensée — un rêve ailé, mélodieux

Qui flotte dans les airs bercé par sa Parole.

<См. перевод*>



  





КОММЕНТАРИИ:

Автограф — РГАЛИ. Ф. 195. Оп. 1. Ед. хр. 5083. Л. 178 об.

Впервые опубликовано в изд. Чулков II. С. 283.

Печатается по автографу.

Записан чернилами, без поправок, слова «Dieux», «Eole», «Parole» — с прописной буквы. На том же листе — стих. «Наполеон». Отсюда и датируется — 1849 г. В этом же году Тютчев написал и на русском языке небольшое стих. «Как он любил родные ели…» (см. коммент. С. 501), в начале 1820-х гг. перевел стихотворение этого поэта «L’isolement», назвав его «Одиночество» («Как часто, бросив взор с утесистой вершины…»). Об отношении Тютчева к Ламартину см. статью Н. Суриной «Тютчев и Ламартин» (Поэтика. Л., 1927. С. 148–167), см. также мнение Г.И. Чулкова (Чулков II. С. 293).

В Лирике II (с. 415) помещен подстрочный перевод К.В. Пигарева.



*

Lamartine "Оракул богов — кифара в руках Аполлона…"


Оракул богов — кифара в руках Аполлона,

А мысль Ламартина — воздушная арка.

Она не гремит, словно гром с небосклона,

А льется мелодией, словно Эолова арфа.


               (Перевод В.А. Кострова)