И. Н., Е. Л. Тютчевым и Д. И. Сушковой

31 декабря 1836/12 января 1837 г. Мюнхен



Munich. Ce 31 décembre 1836/12 janvier <18>37

  Cette lettre, chers papa et maman, vous sera portée par le g<énér>al Boudberg, envoyé ici par l’Empereur en mission spéciale1 et qui repart aujourd’hui. Il nous est arrivé ici dans un mauvais moment et ne remportera que de tristes impressions de Munich. La maladie qui nous afflige depuis trois mois2 a — il est vrai — considérablement baissée, mais par je ne sais quelle bizarrerie ses derniers choix sont touchés presque tous sur des personnes de la société. Il est certain que pour la plupart c’étaient des personnes âgées ou infirmes, mais pas moins des cas de mort aussi rapprochés et aussi soudains ne pouvaient manquer de produire une sensation pénible et ont étendu le deuil à la société toute entière. A cela est venu se joindre un deuil de cour3, si bien que nous avons du noir jusque par-dessus les oreilles. C’est au milieu de tout ce noir que nous avons commencé la nouvelle année catholique et que nous achevons la nôtre. C’est le cas plus que jamais de faire des vœux pour celle qui vient et je vous adresse les miens, du fond du coeur. Ma santé pas plus que celle de Nelly et des enfants4 ne s’est autrement ressentie de la disposition générale, et le moral s’est maintenu tout aussi intact. En dépit de ses démonstrations multipliées, le choléra n’a pas réussi à faire la moindre impression sur nous. Voilà six ans que j’en ai les oreilles rabattues, et sa présence à Munich n’est pas parvenu à le rafraîchir à mes yeux. Mais je suis plus sensible à ses effets indirects. Munich qui n’est jamais rien divertissant est maintenant d’une tristesse et d’un ennui dont il serait difficile de se faire une idée. C’est comme un homme naturellement insipide et maussade qui aurait la migraine. On s’attendait à quelque fête pour l’arrivée du Roi Othon et de sa jeune femme. Mais le choléra les a empêchés de venir à Munich. Ils sont allés prendre congé de leurs parents au château de Tegernsee5 à 18 lieues d’ici.

  Vous savez mon histoire. J’avais demandé un congé pour aller passer cet hiver avec vous. Mais quand ce congé est arrivé, le Prince Gagarine m’a demandé avec instance de différer jusqu’au printemps pour en faire usage. Et certes, il m’eût été difficile de le laisser seul dans l’état où il est. Depuis trois mois il dépérit à vue d’œil. Il n’a pas bougé de sa chambre depuis l’entrée de l’hiver, et maintenant c’est à peine s’il quitte son lit. C’est un homme qui s’en va à grands pas. Je doute fort qu’il puisse traîner jusqu’au printemps. Sa femme qui est revenue ces jours-ci de Paris a été effrayée de l’état dans lequel elle l’a trouvé. Pauvre cher homme. Il me fait une peine réelle. Il meurt cassé, blasé et endetté. C’est expier durement quelque bon moment de sa vie. Vous comprenez que dans ces circonstances toute la besogne roule plus que jamais sur moi seul et si je pouvais encore prendre quelqu’intérêt aux affaires, je me félicitais assurément de la complaisance que j’ai eu de rester.

  Voilà depuis six semaines le second courrier que nous expédions au Ministère et quelque nulle que puisse être la valeur de l’expédition, encore fallait-il quelqu’un pour s’en occuper. Ma destinée à cette mission est assez étrange. Il m’était réservé de survivre ici à tout le monde et de ne recueillir la succession de personne. Mais qu’importe? Je m’estimerais heureux, si c’était là mon plus gros souci… Je viens d’écrire à Krüdener6. Il connaît ma position à fond, et dans ces derniers temps il en a donné des preuves réelles de son amitié et de son zèle à me servir. Il est possible que dans l’occasion il fasse valoir mon droit auprès du Mr le Vice-Chancelier. Mais après tout que pourrait-il lui apprendre? Mr le Vice-Chancelier m’écrit des lettres charmantes et s’est plus d’une fois exprimé sur mon compte de la manière la plus aimable. Si donc il ne fait rien pour moi, il faut que cela vienne à d’autres raisons. Il s’imagine peut-être qu’une affection aussi sincère que celle qu’il me porte, n’a pas besoin de témoignages extérieurs7.

  J’ai eu ces jours-ci une lettre de Nicolas8. Oui, une lettre autographe — une lettre de 4 pages. C’était la première depuis 8 mois. Vous pensez si elle m’a fait plaisir. Sa bonne vieille amitié s’y est retrouvée toute entière, cette bonne vieille affection qui sera la même dans mille ans — qui parle peu, il est vrai, mais qui n’en pense pas moins. Je lui pardonne bien volontiers des torts que je partage et dont j’ai fini par prendre mon parti, comme de mes hémorroïdes quelque gênant qu’ils puissent.

  Vos dernières lettres, chère maman et chère Dorothée, m’ont fait aussi bien grand plaisir. J’en attends une de papa pour l’en remercier. Ce que vous me dites, ma chère Dorothée, du bonheur de votre intérieur, me rend votre mari9 bien cher et ajoute beaucoup à l’impatience que j’éprouve de le lui dire. En attendant dites-le-lui de ma part.

  Maintenant il vous reste encore une bonne nouvelle à m’annoncer, et celle-là, je l’espère, ne se fera pas attendre.

  Voyez-vous quelquefois Madame de Krüdener? J’ai quelques raisons de supposer qu’elle n’est pas aussi heureuse dans sa brillante position que je l’eusse désiré. Pauvre chère et excellente femme. Elle ne sera jamais aussi heureuse qu’elle le mérite. Demandez-lui quand vous la verrez, si elle se doute encore que je suis au monde. Munich est bien changé depuis son départ. Et J<ean> Gagarine que fait-il? Ce qu’il ne fait pas, je le sais. C’est d’écrire à ses amis.

  Voilà une courte lettre, mais je vous en écrirai bientôt une autre qui vaudra en deux. En attendant, chers papa, maman et Dorothée, je vous baise les mains.

T. Tutchef

Перевод

Мюнхен. 31 декабря 1836/12 января 1837

  Это письмо, любезнейшие папинька и маминька, будет доставлено вам генералом Будбергом, который прислан сюда государем со специальным поручением1 и отправляется сегодня обратно. Он прибыл к нам в неудачное время и увезет с собой лишь грустные впечатления о Мюнхене. Болезнь, досаждающая нам вот уже три месяца2, правда, в значительной мере утратила силу, но по какой-то непонятной причуде последними ее избранниками оказались большей частью люди из общества. Конечно, в большинстве это были пожилые или немощные люди, все же смертные случаи, столь частые и столь внезапные, не могли не вызывать тягостного ощущения, и траур охватил все общество. К этому присоединился и придворный траур3, так что мы по уши в черном. Вот в какой мрачной обстановке вступили мы в католический новый год и завершаем наш. Поистине сейчас, как никогда, уместно выразить добрые пожелания на наступающий год, и я от всего сердца шлю вам свои.

  На моем здоровье, равно как на здоровье Нелли и детей4, окружающая обстановка никак не отразилась, не убавила она и бодрости нашего духа. Холера, несмотря на частые случаи заболевания, не произвела на нас ни малейшего впечатления. За последние шесть лет разговоры о ней прожужжали мне уши, и ее присутствие в Мюнхене не прибавило ей в моих глазах ничего нового. Я более чувствителен к ее косвенным последствиям. В Мюнхене, где никогда не было слишком много развлечений, теперь так уныло и так скучно, что трудно себе представить. Как если бы человек, и так-то тупой и угрюмый, да еще стал бы страдать мигренью. Ожидали, что будут какие-либо празднества по случаю приезда короля Оттона и его молодой жены, но холера помешала им прибыть в Мюнхен. Они поехали проститься со своими родителями в замок Тегернзее5 в восемнадцати милях отсюда.

  Новости обо мне вы знаете. Я ходатайствовал об отпуске, чтобы провести эту зиму с вами. Но когда отпуск был получен, князь Гагарин настоятельно попросил меня отложить его до весны. И конечно, мне было бы трудно оставить его одного в его теперешнем состоянии. За последние три месяца его здоровье заметно ухудшилось. С самого начала зимы он не выходит из своей комнаты, а сейчас едва встает с постели. Он угасает с каждым днем. Весьма сомневаюсь, чтобы он мог дотянуть до весны. Его жена, которая вернулась на днях из Парижа, ужаснулась, увидев, в каком он состоянии. Бедняга! Мне искренно жаль его. Он умирает сломленный, изверившийся во всем, весь в долгах. Как дорого приходится расплачиваться за несколько приятных мгновений жизни. Вы понимаете, что при подобных обстоятельствах вся работа, более чем когда-либо, лежит на мне одном, и если бы только я мог хоть сколько-нибудь интересоваться делами, то был бы наверное доволен, что любезно согласился остаться.

  За полтора месяца нами отправляется в министерство второй курьер, и сколь ни маловажно значение посылки, все же нужно кому-нибудь этим заниматься. Мой удел при этой миссии довольно странный. Мне суждено было пережить здесь всех и не унаследовать никому. Ну да все равно. Я почитал бы себя счастливым, если бы в этом заключалась самая главная моя забота… Я только что написал Крюденеру6. Он хорошо знает мои обстоятельства и за последнее время на деле доказал мне свою дружбу и свое стремление помочь мне. Возможно, что при случае он походатайствует за меня перед вице-канцлером. Но, в конце концов, что мог бы он ему сообщить? Вице-канцлер пишет мне любезные письма и неоднократно самым благосклонным образом высказывался на мой счет. Стало быть, если он ничего не делает для меня, на это есть другие причины. Может быть, он полагает, что привязанность, столь искренняя, как та, которую он ко мне питает, не нуждается во внешних проявлениях7.

  На днях я получил письмо от Николушки8. Да, собственноручное письмо, на четырех страницах. Оно было первым за восемь месяцев. Можете себе представить, какое удовольствие оно мне доставило. В нем отразилась вся его прежняя крепкая дружба, та прежняя крепкая привязанность, которая останется неизменной и через тысячу лет, — о ней, правда, мало говорят, но от этого не меньше чувствуют. Я весьма охотно прощаю ему его недостатки, от коих и сам не свободен и с коими под конец примирился, равно как со своим геморроем, как бы он меня ни беспокоил.

  Ваши последние письма, любезнейшая маминька и милая Дашинька, тоже доставили мне весьма большое удовольствие. Жду письма от папиньки, дабы поблагодарить и его. То, что ты пишешь мне, милая Дашинька, о вашем семейном счастье, побуждает меня еще теплее относиться к твоему мужу9 и усиливает мое нетерпение высказать ему это. Пока же передай ему это. Теперь тебе остается сообщить мне еще одну добрую весть, и она, я надеюсь, не заставит себя ждать. Видаете ли вы когда-либо госпожу Крюденер? У меня есть некоторые основания полагать, что она не так счастлива в своем блестящем положении, как я того желал бы. Какая милая, превосходная женщина, как жаль ее. Столь счастлива, сколь она того заслуживает, она никогда не будет. Спросите ее, когда ее увидите, не забыла ли она еще, что я существую на свете. В Мюнхене многое изменилось с ее отъезда. — А что поделывает Иван Гагарин? Чего он не делает, я знаю. Он не пишет своим друзьям.

  Письмо получилось нескладное, но вскорости я напишу вам другое, более толковое. Пока же, любезнейшие папинька, маминька и Дашинька, целую ваши ручки.

Ф. Тютчев



  





КОММЕНТАРИИ:

И. Н. Тютчев и Е. Л. Тютчева — родители поэта. Известно 40 писем Ф. И. Тютчева к ним и 8 писем к Е. Л. Тютчевой, написанных после смерти Ивана Николаевича. Эти письма исполнены особой душевной теплоты и благодарного сыновнего чувства. Об отношении Тютчева к матери А. О. Смирнова-Россет писала в 1856 г.: «Он обожает свою мать. Ей 80 лет, и она проводит свою жизнь в молитвах и чтении Библии» (Смирнова-Россет. С. 500).

Отец Тютчева, Иван Николаевич, по словам И. С. Аксакова, «отличался необыкновенным благодушием, мягкостью, редкою чистотою нравов и пользовался всеобщим уважением. <…> Радушный и щедрый хозяин был, конечно, человек рассудительный, с спокойным, здравым взглядом на вещи…» (Биогр. С. 9). И. Н. Тютчеву посвящены детские стихотворения поэта — одно известное, вошедшее в собрания сочинений поэта, «Любезному папеньке!», и второе, обнаруженное нами среди бумаг тетки Ф. И. Тютчева Н. Н. Шереметевой (РГБ. Ф. 340. К. 15а. Ед. хр. 16. Л. 18), «В день рождения любезнейшего папиньки!». Стихотворение публикуется впервые.

В день рождения любезнейшего папиньки!

Как можем пред тобой, родитель наш любезный,
Сердечны чувства изъяснить,
Где сыщем дар столь драгоценный,
Который бы могли тебе мы посвятить;
Какие принесем мы дани
В залог твоих благодеяний.
Десница щедрости Всевышнего Творца
Достойно наградит твои о нас раченья,
А мы приносим дар в день твоего рожденья
Любовию к тебе горящие сердца.

12 октября 1816 года

Федор Тютчев

На л. 19 об. надпись неустановленной рукой: «Стихи Фединькины и Семена Егоровича». На л. 19–19 об. стихотворение «В день рождения милой маминьки», без подписи. Возможно, оно написано Ф. И. Тютчевым с помощью С. Е. Раича.

В день рождения милой маминьки

Румяная Заря из недр хрустальных вод
Восходит на олимпы — и мрак рассеевает
И прояснившийся небес лазурный свод
             Златым лучом осиявает.
И се — блестящий Царь превыспренных планет
В предначертанный путь в величии грядет
И светом Шар Земной, как ризой, одевает.
Умедли Феб златый в сей день свое теченье,
Продли его — и с ним и наше восхищенье.
Ты некогда, о Царь превыспренных светил,
В сей день, в сей самый день рожденье озарил
Той нежной Матери, которой одолжены
Мы счастием своим и самым бытием,
Руководимы Ей средь мрака преткновений
Надежною стопой к блаженству мы идем.
Как Феб златый горит и мрак рассеевает,
Так ваше счастие в подлунной да сияет,
Чадолюбива мать!.. О сем к Творцу миров
             Да будет Он для вас покров,
         Надежда и спасенье.

Здесь же мы находим едва ли не первое упоминание о маленьком Федоре в письме его бабушки П. Д. Тютчевой к ее дочери Н. Н. Шереметевой <1810 г.>: «На сей почте от Варвары письмо получила, пишет, учителя к тебе отправляет, дай Бог, чтобы хороший человек был, переменные учители великое препятствие детям в науке. К удовольствию моему, Ванюша мой приехал с большими сыновьями, не по моде сделал, а по сердцу, жену оставил с маленькими детьми, а к матери старухе приехал, Бог ко мне милостив, не по делам моим, а по милости Его, одно меня оскорбляет, а другое подкрепляет, а Фединька так ко мне ласков, что я описать не могу. Говорит, в Москве многие его любили, но никто так не любит, как моя бабушка! И он никого больше любить не может» (РГБ. Ф. 340. К. VIIа. Ед. хр. 25. Л. 1 об. — 2).

Варвара — дочь П. Д. Тютчевой В. Н. Безобразова. Учитель, которого она отправляет к Н. Н. Шереметевой, вероятно, С. Е. Раич. Сам Раич в «Автобиографии», написанной им уже в старости, сообщает, что попал в дом Н. Н. Шереметевой в конце 1810 г., но, по его словам, рекомендовала его другая дочь П. Д. Тютчевой — А. Н. Надаржинская. И. Н. Тютчев (Ванюша) приехал к своей матери с сыновьями Николаем и Федором, младшие дети — Дмитрий и Дарья — остались с Е. Л. Тютчевой.

Печатается впервые на языке оригинала по автографу — РГАЛИ. Ф. 505. Оп. 1. Д. 72. Л. 1–2.

Первая публикация — отрывок в русском переводе: Тютч. сб. С. 9; полностью в русском переводе: Изд. 1980. С. 12–14.



1Бар. А. И. Будберг, генерал-адъютант императора Николая I; был послан в Мюнхен с поздравлениями греческому королю Оттону I по случаю его бракосочетания с принцессой Амалией Ольденбургской.

2В это время в Мюнхене царила эпидемия холеры.

3Траур по герцогу Вильгельму Баварскому, скончавшемуся 8 января 1837 г.

4Жена поэта Элеонора Федоровна и дочери — Анна, Дарья и Екатерина.

5Замок в Тегернзее — резиденция баварского короля Людвига I и королевы Терезы, родителей греческого короля Оттона I, в курортном г. Тегернзее на берегу одноименного озера, в 50 км от столицы Баварии Мюнхена. К курортам Тегернзее принадлежат Бад Виззее, Ротах-Эгерн, Кройт и Гмунд.

6Письма Ф. И. Тютчева к А. С. Крюденеру неизвестны.

7Просьбы Тютчева о повышении в должности, обращенные к К. В. Нессельроде, оставались без последствий. Об отсутствии служебной перспективы для Тютчева в Мюнхене после назначения первым секретарем русской миссии Ап. П. Мальтица писала родителям мужа Эл. Тютчева 4/16 февраля 1837 г.: «…судите сами, каково ему, не имеющему здесь ни корней, ни будущего. — В дальнейшем положение его может измениться лишь к худшему. Гагарин умирает, один Бог знает, кто займет его место, и скорее всего несправедливость, проявленная в отношении Теодора, станет причиной того, что никто не вспомнит о его заслугах» (цит. по: Летопись 1999. С. 171. Перевод с фр.). Так и случилось. После смерти кн. Г. И. Гагарина, последовавшей 12/24 февраля 1837 г., управление делами миссии принял на себя Ап. П. Мальтиц, а вскоре на пост посланника в Мюнхене был назначен Д. П. Северин, занимавший до этого место посланника в Швейцарии. Назначение Северина побудило Тютчева к окончательному решению покинуть Мюнхен.

8Н. И. Тютчев, брат поэта, в это время находившийся на военной службе в Варшаве.

9Сестра поэта Дарья Ивановна с 1836 г. была замужем за писателем Николаем Васильевичем Сушковым, служившим в это время вице-директором Департамента путей сообщения.